Stomatolozi i njihovi pacijenti veoma često se suočavaju sa situacijom kada nakon gubitka zuba u bočnim regijama u vilici više nema dovoljno kosti da bi se ugradili implanti. Iako su mogući i drugi slučajevi, nedostatak kosti najčešće se ispoljava kroz uvećavanje sinusne šupljine, što se dešava zbog gubitka zuba. U tom slučaju ne može se pristupiti ugradnji implanata jer bi zubni implanti ugrađeni u takvu kost prominirali (ulazili) u sinusnu šupljinu, bez mogućnosti da se njihov kraj učvrsti u kosti. Ipak, to ne znači da u takvoj situaciji nije moguće ugraditi implante, već samo da je potrebno preduzeti određene korake kako bi se obezbedila koštana potpora za buduće implante.
Sinus lift je procedura nadoknade kosti koja podrazumeva podizanje sluzokože sinusa i popunjavanje praznog prostora koji se tima otvara veštačkima koštanim materijalom.
Prvi korak – obeleženi su sinusi sa leve i desne strane na kojima je potrebno izvesti sinus lift
Ovu operaciju moguće je obaviti na dva načina. Jednostavnija varijanta sinus lifta primenjuje se kada ja potrebno podići pod sinusa za 2-3 mm, a ta procedura naziva se krestalni sinus lift.
Tada se kroz otvor koji je napravljen za ležište implanta specijlanim aparatom neznatno podiže sluzokoža sinusa, zatim se insertuje manja količina veštačke kosti i odmah potom se ugrađuje zubni implant. Ova procedura se izvodi u sklopu samog impalantološkog zahvata i ne predstavlja veću nadoknadu kosti. Pacijent pritom nema drugačiji osećaj niti mu se uzima više vremena nego što je to slučaj sa standardnom ugradnjom implanata u kost, kada nije potrebna nadoknada koštane mase. Ova sinus lift procedura izvodi se rutinski, i nikada nema komplikacija, niti potrebe za ponavljanjem procedure.
U slučajevima kada se analizom 3D orotopana ustanovi da je razmak između usne duplje i poda sinusa 1-4 mm nije moguće izvesti krestalni sinus lift, već je potrebno preduzeti klasičan sinus lift sa lateralnim pristupom. Šta to znači u praksi?
Lateralni tj. bočni pristup podrazumeva stvaranje malog „prozora“ sa strane gornje vilice, koji se potom koristi za podizanje sinusne membrane i ubacivanje veštačke kosti u sinusnu šupljinu. Aktuelna istraživanja pokazuju da je pritom najboje koristii mešavinu koja sa sastoji polovinom od veštačke kosti i polovinom od kosti samog pacijenta (reč je o maloj količini kosti, koja je „pozajmljena“ sa bilo koje kosti pacijenta, gde će ubrzo ponovo izrasti). Takođe, takva kombinacija veštačke i prirodne kosti daje najbolje rezultate u cilju nastanka nove zdrave kosti u sinusnoj šupljini.
Posle popune sinusnuh šupljina pacijent raspolaže dovoljnom količinom koštane mase.
Ugradnja zubnih implanata obavlja se uglavnom zajedno sa sinus lift operacijom, čime se znatno skraćuje vreme potrebno za izradu zubnih krunica i za kompletan završetak tretmana. Ako se postupilo na ovaj način, nakon šest do osam meseci doći će do stvaranja nove kosti čime će uspešnost operacije biće nedvosmisleno potvrđena i tada će biti odmah moguće pristupiti izradi jedinog vidljivog dela u implantskoj proceduri – zubnih krunica. Naravno, nekada nije moguće ugraditi zubne implante istovremeno sa nadoknadom kosti i tada se implanti ugrađuju posle istih šest do osam meseci, kada potvrdimo da ima dovoljno kosti, međutim u tom slučaju potrebno je sačekati i dodatna četiri meseca da se implati učvrste pre nego što se izrade i ugrade krunice.
Ovaj tip sinus lift procedure dovodi do nešto većih otoka, tako da je potreban i duži oporavak, međutim to je ipak jedan od najuspešnijih načina ugradnje veštačke kosti, pri čemu se komplikacije događaju samo u neznatnom broju slučajeva.